Nabori koji daju ljudskom mozgu prepoznatljiv izgled oraha imaju veliki uticaj na aktivnost mozga, slično kao što oblik zvona određuje kvalitet zvuka, sugerišu naučnici. Njihovi rezultati kose se sa opsteprihvacenom teorijom u kojoj se predlaže da su različiti djelovi mozga zaduženi za specifične funkcije.

Više od jednog vijeka, naučnici su smatrali da su mehanizmi moždane aktivnosti koji definišu naša iskustva, nade i snove definisani tako što različiti regioni mozga međusobno komuniciraju kroz složenu mrežu ćelijskih veza.

Nova studija Turner Instituta za mozak i mentalno zdravlje Univerziteta Monash ispitala je više od 10,000 različitih mapa aktivnosti ljudskog mozga. Otkrili su da oblik ljudskog mozga ima veći uticaj na to kako razmišljamo, osjećamo, itd., nego njegova složena neuronska povezanost.

Ova studija, objavljena u prestižnom časopisu Nature, spaja pristupe iz fizike, neuronauke i psihologije. Autori studije upoređivali su uticaj dvije fizičke komponente moždane strukture:

  • spoljašnje nabore cerebralnog korteksa– područja u kome se odvija većina složenih moždanih aktivnosti i
  • konektom– struktra koja obuhvata mrežu nerava koja povezuje razlicite regije cerebralnog korteksa.

Tim je otkrio da je oblik spoljašnje površine mozga bolji prediktor podataka o moždanim talasima od konektoma, suprotno paradigmi da konektom ima dominantnu ulogu u pokretanju aktivnosti mozga.

 

“Komuniciranje mozga”

Obrada informacija započinje ekscitacijom ćelija u mozgu, neurona. Ekscitovani neuroni prenose informaciju (signal) ostalim neuronima u njihovoj neposrednoj blizini, time se akivira čitava mreža neurona I omogućava obradu spoljašnjih informacija. Ova neuronska ekscitacija se može siriti u obliku talasa kroz mozak I putovati nazad u periodičnim oscilacijama.

Autori ove studije su koristili matematičku formulu talasa kako bi razumjeli proces širenja neuronske ekscitacija kroz mozak. Analiza je pokazala da se modovi moždanih talasa, kako tokom mirovanja tako i tokom različitih aktivnosti, bolje objašnjavu modelom površinske geometrije nego modelom konektoma.

 

#mozak #nervi #neuronauka #fizika #psihologija #mozdanitalasi

 

Izvori

Originalna studija: Pang, J. C. et al. Geometric constraints on human brain function. Nature https://doi.org/10.1038/s41586-023-06098-1 (2023).

Nature Briefing:
https://www.nature.com/articles/d41586-023-01774-8
https://www.nature.com/articles/d41586-023-01495-y 

https://naucnenovosti.me/wp-content/uploads/2023/06/Picture-8.pnghttps://naucnenovosti.me/wp-content/uploads/2023/06/Picture-8-150x150.pngadminvukNekategorizovanoNabori koji daju ljudskom mozgu prepoznatljiv izgled oraha imaju veliki uticaj na aktivnost mozga, slično kao što oblik zvona određuje kvalitet zvuka, sugerišu naučnici. Njihovi rezultati kose se sa opsteprihvacenom teorijom u kojoj se predlaže da su različiti djelovi mozga zaduženi za specifične funkcije. Više od jednog vijeka, naučnici su smatrali da su...Naučne Novosti