Ljudska koža je svojevrsni ekosistem u kome, podvrgnuti širokom spektru sredinskih faktora (vlažnost, temperatura, pH, antimikrobni lipidi i peptidi) žive najraznovrsniji mikroskopski organizmi: od bakterija i arhea, preko jednostavnijih eukoraiota (prvenstveno gljivica i kvasaca) pa sve do nekih iznenađujuće sitnih zglavkara. Dodatno, strukture kože poput folikula dlake, apokrinih i ekrinih žlijezda i rožnih tvorevina, predstavljaju specifične niše u ovom ekosistemu, sa specifičnim mikrocenozama i mikrobiomom.

Ovi mikrobi ne samo da interaguju sa domaćinom, oni razgovaraju i međusobno. Od ovakvih “razgovora” često zavisi zdravlje samog domaćina, jer poremećaj strukturne ravnoteže normalnog mikrobioma kože (a pod mikrobiomom podrazumijevamo cjelokupnu zajednicu mikroorganizama određene oblasti, u ovom slučaju ljudske kože) gotovo bez izuzetka vodi nastanku i/ili pogoršanju patoloških stanja (bolesti) domaćina.

Udžbenici uče da oko 1000 vrsta samo iz grupe bakterija (a u okviru 19 filuma) naseljava kožu ljudskih bića. Radi se o komensalnim organizmima (koji zavise od čovjeka, kao i on u nekoj mjeri od njih) koji tek ponekad postanu patogeni, pod specifičnim uslovima, dok većinu vremena zauzimaju mjesto i troše hranljive materije opasnim patogenima koji bi u drugom slučaju kolonizovali kožu i izazvali bolesti.

Ali izgleda da je broj vrsta tih mikroorganizama na ljudskoj koži puno veći neko što se mislilo! Prema studiji objavljenoj u časopisu Nejčr (org. “Nature”) 24. decembra prošle godine, na 594 uzorka kože uzetih sa raznih površina tijela 12 dobrovoljaca – pronađene su 174 prethodno nepoznate bakterijske vrste, 4 nove eukariote i 20 novih džambo-faga (fag predstavlja vrstu virusa koji inficira bakterijske ćelije, dok je džambo fag, fag koji ima više od 200 000 baznih parova genetskog materijala). Time je veličina kataloga zavedenih bakterija kožnog mikrobioma ovim projektom proširena za nekih 26%.

Istraživači su se koristili širokodosežnim i raznovrsnim metodama laboratorijske kultivacije mikroorganizama, kao i metagenomičkim metodama sekvencioniranja, i poredili dobijene podatke sa već postojećim bazama podataka o metagenomu (DNA materijalu iz uzoraka iz specfične sredine, koji se može koristiti za prepoznavanje istih) mikrobioma kože ljudi. Tako su napravili sopstvenu “Kolekciju genoma kožnog mikrobioma” ili SMGC (akronim od Eng.: “Skin microbiome genome collection”).

Doktorant i istraživač na projektu; Sara Kašam, o budućnosti ovog obuhvatnog projekta je rekla: “Naš budući rad će imati za cilj da odgonetne šta to ovi različiti mikrobi rade u ovoj zajednici”. Džuli Segri, istraživač sa Nacionalnog Instituta za Ispitivanje humanog genoma ili NHGRI (akronim od Eng.: “National Human Genome Research Institute”) i jedan od koautora, objašnjava da je njihov naučni rad veliki korak ka dobijanju kompletnog genskog nacrta kožnog mikrobioma ljudi i dodaje: “Nadamo se da će ovi podaci podržati buduća istraživanja u cilju razumijevanja zdravlja i bolesti kože”.

Ovaj projekat, i naučni rad je inače posljedica multidisciplinarnog pristupa naučnika iz Evropskog Bioinformatičkog Instituta, tj. Evropske laboratorije za molekularnu biologiju poznatije pod akronimom EMBL, Nacionalnog Instituta za Zdravlje (NIH), NHGRI i Nacionalnog Instituta za mišićnoskeletne i kožne bolesti.

Priredio: Vlaović Milorad

 

Izvor: https://www.embl.org/news/science/new-bacteria-and-viruses-found-on-human-skin/

 

https://naucnenovosti.me/wp-content/uploads/2022/03/mikrobi-na-dlanu-1024x928.jpghttps://naucnenovosti.me/wp-content/uploads/2022/03/mikrobi-na-dlanu-150x150.jpgadminBiologijaMedicinaNovostikoža,mikrobiomi,mikroorganizmiLjudska koža je svojevrsni ekosistem u kome, podvrgnuti širokom spektru sredinskih faktora (vlažnost, temperatura, pH, antimikrobni lipidi i peptidi) žive najraznovrsniji mikroskopski organizmi: od bakterija i arhea, preko jednostavnijih eukoraiota (prvenstveno gljivica i kvasaca) pa sve do nekih iznenađujuće sitnih zglavkara. Dodatno, strukture kože poput folikula dlake, apokrinih i...Naučne Novosti